Počeo Aljo Biserin priču.
– Bili mi u lovu. Čitav dan na čekama, nema ništa rogato. Predveče izleti srna i neko puče.
Bilo, pa bilo, sakrijemo je u jednu potočinu. Ja, kao najiskusniji lovac, uhvatim se posla.
Objesim srnu na jedan stup, pa za jednu nogu. Svuci, bržebolje, onu kožu. Pa za drugu nogu …. ?
Tu je Aljo morao stati, jer ga neko tražio telefonom. Kada se vratio, upita:
– Đe sam ja ono stao ?
Škrebo mu malo “pomože”.
– Ti za jednu nogu, pa za drugu nogu … ?
– Jah! A ja njoj svučem suknju, skinem čarape, pa …!
– Aljo! – prekide ga neko – srnu si gulio !?
– ..bem ti telefon. A i vama svjema majku vašu!
(Druga strana čaršije – Hazim Hodžić)