Dobre strane viška kilograma

Salo – tako omražen deo tela. Ne samo da nas gledanje u salo čini depresivnim, negop je i put ka dijabetesu, srčanim oboljenjima i drugim bolestima. Utiče na pojavu maligniteta, a prošle nedelje je grupa istraživača upozorila da “teškaši” srednjih godina rizikuju da dobiju alchajmerovu bolest ukoliko se ne pokrenu. Iako nema sumnje da je gojaznost opasna, neki eksperti kažu da koje kilo viška može biti dobro za zdravlje.

Umesto da se bave ćelijama sala kao najgorim neprijateljem, pojedini eksperti smatraju da salo ima važnu ulogu u regulisanju energije i pomaže u jačanju imuno sistema.

Borba sa infekcijama
Toliko se trudimo da se otarasimo sala, a ono je krucijalni deo telesnog arsenala za borbu protiv infekcija. da bi pobedilo infekciju, telo traži puno energije koja se može dobiti iz masnih ćelija. Zato masne ćelije okružuju glavne centre za imunitet – limfne čvorove koji se nalaze u vratu, ispod pazuha i na preponama. Osim toga, masne ćelije mogu osetiti bakterijske ili virusne napade i pridružiti se u borbi za proizvodnju proteina da bi stvorile upalu koja ubija infekcije.

Štiti organe
Prekomerna količina masnog tkiva ne mora da znači da ćete patiti od hroničnih bolesti. Zapravo, masno tkivo može da “zaštititi” telo.
– Čak 20 procenata osoba koje su teže od proseka ili gojazne nemaju problema sa metabolizmom – imaju nizak holesterol, dobar nivo šećera u krvi i zdrav krvni pritisak – kaže Kit Frejn, profesor sa Oksfordskog univerziteta.

Kako? Svaka osoba ima različitu količinu masnih ćelija, koje su različitog kapaciteta. Hronične bolesti se javljaju kada je količina masnoća u telu veća od sladištenih kapaciteta masnih ćelija.

– Kada nestane prostora za pohranu masnoća koje su na raspolaganju, nivo masnih kiselina u krvi postaje previsok, a neke masnoće se uguraju u jetru, gušteraču, srce i druge organe koji nisu dizajnirani za dugoročno skladištenje. Kada budemo mogli da predvidimo koje je individualno ograničenje ćelija za skladištenje masnoća, moi ćemo da rano otkrijemo bolesti – objašnjava profesor Toni Vidal-Pug, endokrinolog Univerziteta u Kembridžu i stručnjak za toksični efekat masti.

Salo na stomaku čuva život
Iako ne postoji sumnja da će gojaznost da nas prerano pošalje u grob, manje naslage oko struka u četrdesetim i pedesetim mogu pomoći da živimo duže u odnosu na mršave ljude. Dodatna težina utiče na veću gustinu kostiju, što je preventiva lomu koji zna da bude poguban, naročito kod starijih žena.

Osim toga, masnoće mogu da deluju kao rezervoar vitaminima i mineralima, pomažu u borbi protiv neuhranjenosti u kasnijim godinama, a deluju i kao izolacioni sloj za vitalne organe. U japanskoj studiji u kojoj je učestvovalo više od 600 stogodišnjaka otkriveno je da su mnogi ispitanici u pedesetim bili bucmasti.

Pomaže nam da oslabimo
Vežbanje je očigledan način kako da se rešite viška telesne masnoće, ali neki istraživači veruju da je to samo varka. Postoje dve vrste masti u telu – belo i smeđe masno tkivo. Bela mast je odgovorna što se proširujemo u srednjim godinama, kada se lepi za stomak i bokove. Smeđe masno tkivo nam pomaže da izgubimo težinu.

Kada ga pokrenu niske temperature, smeđe masno tkivo sagoreva kalorije, za razliku od belog masnog tkiva koje ih čuva. Samo 50 grama smeđe masnoće može da sagori oko 500 kalorija dnevno.

Bebe imaju puno smeđeg masnog tkiva, ali tek polovina osoba između 23 do 35 godina ga i dalje ima. To što naslage nestaju s vremenom može da objasni zašto se starije osobe lakše ugoje.

Naučnici Džons Hopkins Univerziteta su se prošle nedelje pohvalili da su otkrili novi način stvaranja smeđih masnih naslaga (za sada samo kod pacova) prekidanjem dovoda određenih hemikalija u mozgu. Dok oni ne razrade teoriju, trudite se da se šetate u gaćama po hladnoći i tuširate ledenom vodom.

Loše je ako niste u formi, a ne ako ste debeli
Ovo je kontroverzno stanovište Lusi Apramor, dijetetičara sa Kovetri univerziteta koja je sa nekoliko drugih eksperata nedavno objavila članak u kom tvrdi da gojazni pacijenti dva puta ređe umiru tri godine posle lečenja od srčanog udara od pacijenata sa normalnom telesnom masom. Jedan od razloga je manja verovatnoća da će doći do ugrušaka.

– Opasnosti koje se pripisuju gojaznosti su preterane – komentariše Apramor i kaže da za srčani udar kod gojaznih osoba nije uvek kriva težina, već je češće posledica loše prehrane i premalo fizičke vežbe. – Vitki i navodno zdravi ljudi imaju najmanje dva faktora rizika za bolesti srca koja se obično vezuju za gojaznost, kao što je visok holesterol.

Iako je ova teorija podložna raspravama, uklapa se u “gojazne ali fit” ljude koji nemaju zdravstvenih problema, imaju nizak holesterol i krvni pritisak. Međutim, su i dalje pod većim rizikom od pojave raka.