Tag arhiv: OMČA

Na ulici sam a tržnica je do ulice pa mi bi prirodno da se okrećem u tom krugu, gdje ima svega i svačega, a od toga se živi. Spočetka me udaraše ko stiže, pa i oni koji me ne uhvatiše, tukoše kasnije, kad se vratim. Tako to bi dok ljudi, konačno, ne shvatiše da se od mive živi, a ona je tu, na dohvat ruke. Stanje se promijeni – počeše mi davati: neko naranču, neko jabuku,pa bananu…i bilo bi dosta, da sam sam, i da nemam obavezu prema roditeljima.Onu razliku, za njih, niko ne daje. Neka rade, viču.Naduravasmo se dugo,dugo -godinama-a oni nadobiše.Kao gubitnik obećah sam sebi: od milostinje ću živjeti a ono resto, za oca i mater, zaraditi. Tako bi…Od svih najmilostiviji je bio Amirov otac, istog ovog Amira što danas vedri i oblači po cijeloj državi.

Zovem se Ibrahim, neki me zovu Ibro, a neki  – njih više – Kriva. Otac i mati su mi cigani pa sam i ja, valjda, Rom.Po zanimanju sam bio sitni lopov, a kasnije, s’ prikupljenim stažom,kriminalac pa dogurah, kao što vidiš, do ubojice. Postao sam broj. Lišen svih prava koja mi, kao ljudskom biću  pripadaju, i svima onima koji nisu …