Srdo moja, ne srdi se na me

Biće večeras veselo – govorile su djevojke i lanjske mlade kojima je ugašena prva vatra, ali im nije umrla nada da još imaju žara, iako svaka ima bešiku sa cvrčkom.

Avdaga – zvale su ga imenom jer su ga i otprije znale. Đi je večeras teferič ?


– Na svadbi.

– A ko se ženi? Nismo mi čule ni za kakvu svadbu.

– Ako bude sreće, može ih biti i više.

Ah, Bog te čuo! – poluglasno govori zrela djevojka Saja, kojoj se nije još javio suđeni. Iz druge kuće ga zovu da uđe pa da pod orahom sjede u hlad i malo zapjeva. Ili barem zatambura.

Poslušao ih je i svratio im se. Izvadio je saz i duzenio ga, a onda je kucnuo i odsvirao Početak. Besposleni momci, djevojke, djeca i stariji okupili su se oko Tuturuze. Upravo kad se spremao da zapjeva, dođe domaćin pa, rekao bi da mu gromovi pucaju između obrva, podvrisnu:

Tako ti? Zadržavaš mi čeljad od posla, a udario u besposlice. Tuturuza mu ne dade da se razgoropadi, kakav se tobože bio stuštio, pa zapjeva:

"Srdo moja, ne srdi se na me, jer ako se ja rasrdim na te, sva
nas Bosna pomiriti neće, ni sva Bosna ni Hercegovina, ni sva
sela oko Sarajeva, ni kadija nasred Sarajeva."


Domaćin pršte u smijeh:

Ko bi se srdio nate kad znaš u svakoj prilici novu pjesmu zapjevati. Koliko si ih lani pjevao ovdje, a ovu ne zapjeva!

E, moj rodu, i ja se nekad začudim kad mi se koja pjesma izvuče odnekle, iz nekakva budžaka. Morebit nisam je pjevao ni deset godina, a onda mi najednom ispliva iz nekakva vira sa srca na jezik.

A hoćeš li nam večeras malo udariti?

Vi mislite na tamburu, a ja mislim na džamiju. Sjećate li se kakva je lani bila? Kako padneš na sedždu pred Allahom, a ono ti se prilijepi prašina s koje serdžade i kožice po čelu i nosu. Trebalo bi vama mladima udariti, ama tunjevačom, po prknu, s oprošćenjem govora.

Pa nije da je nečistimo – brane se neki.

– A kada i koliko puta godišnje? – neće Tuturuza da popusti.

– Pa pred ramazan i uoči dva Bajrama. A ponekad i pred Mevlud.

Jazuk vam bilo! Brže u džamiju pa izbacite prostijerku na izvan! Jedni istresajte serdžade, ćilime i pustekije, drugi krpe i čistu vodu, pa je uglancajte da bude ko biljur.

Pa nećemo u džamiji pjevati i tamburati.

-Bi li to stio? Kad pođete u ašikovanje, sve vam je na mjestu: od novih opanaka do fesa, a u džamiju uđete i neopranih čarapa.

Što jes’ jes’! Neko rekne glasnije, a neko smrmosi u njedra.

Ima čojk pravo.

Pa kad imam pravo, hajdemo odmah na posao. Pošo je prvi, a svi su nagrnuli za njim. Cure su nosile od kuća đugume i leđene, krpe od starih vreća i frče, a muškinje će donositi vodu s izvora i istresati će prostijerku.


Pa kad je iza ićindije bilo sve gotovo, kad su ostavljeni svi prozori i vrata da se pod osuši, bilo im je svima drago i hvalili su Tuturuzu.

Iz knjige: “Tuturuza i seh Meco” – Alija Nametak

Pogledaj i ovo

Spomenici NOB-a, putovanje kroz Bosnu i Hercegovinu – dan treci

Putovanje kroz Bosnu i Hercegovinu i posjeta spomenicima NOB-a iz Drugog svjetskog rata.