Return to innocence !

Im`o sa jedva sest godina. Tog jutra mi je mati obukla novu bijelu rolku, hisodnje pantalonice na peglu i maslinasto-zeleni vuneni dzemper na kragnu. Dok se otac u kupatilu brij`o, mati je sa komode uzela cesalj i pocesljala moju od spavanja rascupanu kosu i uredila mi standardnu `na casu` frizuru. Tako bajramski obucenog i zalizanog ko telkica, roditelji su me uzeli za ruke i rekli da idemo u Jezinac kod Orhana na svadbu.
Bila je to prva svadba na kojoj sam bio i nisam bas puno konto zasto svi nosaju u rukama flase od teretne tuzlanske pive i zasto cudno pjevaju dok teturaju. Nije mi bilo jasno ni zasto su ocu ogrnuli bijelu kosulju oko vrata kad je vec kod kuce obuk`o svoju, ni sto su meni iglom zakacili bijelu maramicu za dzemper.
Zanimljivo mi je bilo jedino kad je cika Enver puc`o iz pistolja, a opet nisam znao sto ga stalno dizu ispod stola, ni zasto se teta Mejra cesto procikuje dok igra u kolu.
Elem, bilo mi je pravo dosadno, sve dok se pod satorom sa Orhanom nije pojavila cura sva obucena u bijelo. Bila je k`o pepeljuga iz moje slikovnice, u bijeloj sirokoj haljini, sa bijelom storom preko lica i u bijelim sjajnim cipelicama. I opet nisam nista konto, samo sam pritrco do nje i prilijepio se uz njenu haljinu.
Pomolovala me po kosi, sagela se i nesto me pitala a ja nisam znao nista odgovorit i samo sam je gledo i cudio se odakle ona tu, kad su mi sve slikovnice ostale kod kuce.
Onda su me Orhan i ona postavili da sjedim s njima na vrhu stola, a ja i dalje nisam odvaj`o pogled od nje. Cak i kad su izrezali tortu i jedno veliko parce stavili pred mene, jeduci ga sav sam se umelj`o, jer nisam u tanjir ni gled`o.
I neznam kol`ko je ta moja opcinjenost mladenkom trajala i kol`ko dugo sam u nju netrepcuci buljio, al znam kad je krenula sa Orhanom u kucu da sam skakcuci pored, drzeci se za njenu haljinu, tako stigo do ulaznih vrata. Jedna od teta koje su stajale ispred kuce, me je s mukom odvojila od mlade i uz moje glasno negodovanje odnijela natrag za stol. Cika Haso je u tom momentu svojim starim fotoaparatom sve goste pod satorom slikavao i slik`o je i mene.
I danas imam tu sliku. Pored mene neka jeftina gipsana vaza sa starogrckim ornamentima i plasticnim prasnjavim cvijecem i moje skoro uplakano djecije lice.
Na slici se vidi sav moj ocaj u koji sam up`o nasavsi se prvi put u bezizlaznoj ljubavnoj situaciji.