Sedam nepoznanica o kreditu

Poslovne banke nikada korisnike ne upozoravaju na sve posledice do kojih može doći u slučaju neredovne otplate.

Reklame banaka najčešće opisuju kredite kao jeftino pozajmljivanje novca, koje vam donosi višestruke koristi. Međutim, krediti i ostale vrste pozajmica nose i mnogobrojne troškove, koji često korisniku nisu jasno vidljivi, a predstavljaju dodatno opterećenje u ukupnoj ceni kredita. Takođe, poslovne banke nikada korisnike ne upozoravaju na sve posledice do kojih može doći u slučaju neredovne otplate kredita. Sve ove „ružne strane kredita” dužnici obično osete tek kada do njih i dođe.

U promotivnim aktivnostima poslovnih banaka nikada nećete videti ili čuti neke od sledećih stvari:

1. Banka naplaćuje naknadu za obradu i odobrenje kredita

Uobičajena naknada za obradu kreditnog zahteva i odobrenje kredita se kreće od 0,5 do jedan odsto. Međutim, pojedine poslovne banke sa ciljem smanjivanja kamatnih stopa koje obračunavaju i na taj način privlače klijente, podižu ove naknade i do 3 odsto. Kada se ovi procenti primene na ukupne iznose kredita, često je reč o stotinama evra koje je potrebno platiti samo pri odobravanju kredita. Naknada za obradu i odobrenje kredita se može izbeći ili maksimalno umanjiti pravilnim izborom poslovne banke. Neophodno je ipak voditi računa da niska naknada ili nepostojanje naknade nije „preliveno” u visoku kamatnu stopu vezanu za kredit.

2. Dužni ste da platite naknadu za izveštaj Kreditnog biroa

Da biste uopšte konkurisali za dobijanje kredita, neophodno je da poslovna banka radi ocene vaše kreditne sposobnosti pribavi izveštaj Kreditnog biroa. Ovaj izveštaj košta 205 dinara i naplaćuje se kao obavezna naknada, bez obzira na to da li će kredit biti odobren ili ne. Troškovi pribavljanja izveštaja Kreditnog biroa su u okviru procedure svake poslovne banke i ne mogu se izbeći.

3. Mesečno ćete plaćati održavanje kreditnog računa

Kod odobravanja kredita i kreditnih kartica otvara se uglavnom poseban – kreditni račun, koji služi za praćenje otplate pozajmljenih sredstava od strane banke. Pojedine banke naplaćuju održavanje ovog računa tokom perioda otplate kredita. Ova provizija uglavnom iznosi oko 0,1 odsto od iznosa zaduženja po računu, što u prvim mesecima otplate kredita može biti znatno opterećenje za korisnika kredita. Ukoliko se ova vrsta provizije naplaćuje kod stambenih kredita, ukupna cifra je i više nego velika. Na kredit od 50.000 evra, ova vrsta provizije u prvom mesecu može iznositi i preko 50 evra.

4. Za svaki dan kašnjenja obračunavaće vam se zatezna kamata

Ukoliko kasnite samo jedan dan pri plaćanju rate kredita, imajte u vidu da će vam biti obračunata zatezna kamata koja je uglavnom dvostruko viša od redovne. Problem nije toliko očit pri kašnjenju od par dana, ali za svako kašnjenje duže od sedam dana, visina rate će se osetno uvećati. Vrlo je važno da imate u vidu da ako mesečna rata dospeva neradnog dana, samo plaćanje prvog prethodnog radnog dana može sprečiti obračun zatezne kamate.

5. Ukoliko kasnite sa otplatom duže od 60 dana banka vas prijavljuje kod Kreditnog biroa kao neurednog platišu

Poslovne banke su dužne da svako kašnjenje u otplati kredita prijavljuju Kreditnom birou, međutim, alarmantna su kašnjenja preko 30 i 60 dana. Kašnjenje pri otplati kredita duže od 60 dana vas u bazi Kreditnog biroa evidentira kao neredovnog platišu, što automatski povlači posledicu da u narednih 36 meseci ne budete u mogućnosti da se kreditno zadužujete u bilo kojoj banci. Naime, svako evidentiranje kašnjenja u Kreditnom birou traje 36 meseci, a kašnjenje preko 60 dana, označava klijenta kao neurednog platišu, koji je nepoželjan za kreditiranje.

6. Naplata se vrši od žiranta ukoliko je vi neredovno izmirujete

Možda i najneprijatnije situacije kod otplate kredita jesu one u vezi sa naplatom dugovanja od žiranta. Najčešće se za žirante uzimaju prijatelji, kolege sa posla ili rođaci, te ovaj način naplate može jako poremetiti i privatne odnose. Imajući to u vidu, poslovne banke ovaj način obezbeđenja koriste kao jedan od najpouzdanijih. Naplati dugovanja od žiranta prethodi upozorenje pismenim i telefonskim putem i korisnika kredita i žiranta, pa izmirenje obaveza pre naplate od žiranta može sprečiti još neprijatnije situacije.

7. Sudski postupak i zaplena imovine su takođe instrumenti obezbeđenja

Krajnji metod naplate potraživanja od korisnika kredita jeste sudski postupak i prinudna naplata bilo putem novčane naplate bilo putem zaplene nepokretne i pokretne imovine. Potrebno je znati da sudski postupci traju znatno kraće od uobičajenih i da se pravosnažna presuda ponekad može dobiti u roku kraćem od 15 dana. Pravosnažna presuda u korist banke daje osnov za prinudnu naplatu iz bilo kog izvora, što uključuje i naplatu prinudnom prodajom pokretne i nepokretne imovine.