10 čudnih stvari koje radimo

Kada malo bolje razmislimo o ljudskom ponašanju, neke stvari koje radimo su zaista bizarne.

Ovih 10 stvari ljudi rade skoro svaki dan: ovde ćete dobiti odgovor na pitanje šta i zašto nešto radimo?

Plakanje

Zar nije čudno kako zbog toga što smo tužni voda curi iz naših očiju? Ljudi su jedina bića koja su u stanju da se rasplaču zbog različitih vrsta emocija koje doživljavaju.

Suze nisu samo vrsta komuniciranja kada smo u nevolji, naučnici veruju da one takođe nose određene neželjene hormone i druge proteine koje telo luči kada smo pod stresom i što može objasniti efekat “dobrog plača”.

Štucanje

Štucanje je posledica grčeva u grudnim mišičima koji igraju važnu ulogu u disanju.Oni se iziritiraju kada je u stomaku premalo ili previše hrane. Čudno je da je štucanje potpuno beskorisno dok je sa druge strane prilično iritantno. Jedna hipoteza sugeriše da je štucanje možda ostatak primitivnog refleksa sisanja. Bez obzira na njegovu drevnu funkciju, štucanje je danas malo više od čiste neugodnosti.

Spavanje

Ljudi prespavaju oko trećinu života. Nijedan čovek ne može biti funkcionalan bez dobrog sna, a spavanje je možda jedna od najmanje razumljivih aktivnosti koje ljudi upražnjavaju.

San je svakako koristan i od njega telo ima mnogo beneficija, od proizvodnje hemikalija koje koristi tokom budnog perioda do samoorganizovanja neurona u mozgu u razvoju. REM san, sa svojim visokim neuronskim aktivnostima, javlja se svake noći tokom perioda rasta mozga.

Nekoliko teorija govore o snu kao stanju koje je od vitalnog značaja za memoriju i učenje. On pomaže da se kratkoročna memorija premesti u dugoročnu i jednostavno pruža organizmu preko potreban odmor od svakodnevnih aktivnosti.

Umiranje

Ok, tehnički gledano umiranje nije svakodnevna aktivnost. Ali ipak svakog dana gomila ljudi umire. Zašto?

Mi umiremo zato što naše ćelije umiru. Iako se one obnavljaju iznova i iznova tokom 70 godina, one ne mogu tako doveka. Unutar svake ćelije, telomeri na kraju naših hromozoma sadrže genetske informacije koje se prepolove na kraju svake deobe ćelija.

Telomeri su dovoljno dugački da preživljavaju dugi niz godina, ali na kraju postaju prekratki, gube informacije koje su nekad posedovali i ćelije više ne mogu da se dele.

Na svu sreću naučnici rade na produženju života ljudi i misle da će jednog čovek živeti duplo duže nego danas.

Vidimo trodimenzionalno

Kako je moguće da 2 oka proizvode trodimenzionalni vid?

Radi se, u stvari, o triku uma. Prvo, naš mozak koristi “binokularni disparitet” – to je mala razlika između slika koje vidi naše levo i desno oko.

Naš mozak koristi dve iskrivljene vizije neke scene i rekonstruiše njenu dubinu.

Za bliže objekte, mozak registruje “konvergenciju” naših očiju, ili ugao koji one koriste kako bi se fokusirale na objekat, da “odluče” koliko je on udaljen.

Kada je pogled usmeren na stvari u pokretu, mi podsvesno merimo udaljenost registrovanjem “paralaksa”. To je razlika u brzini kojom nam se čini da se bliži i dalji objekti kreću.

Crvenimo

Rumeni obrazi su univerzalna reakcija čoveka na društvenu pažnju. To svi rade – neki više, neki manje. Rumenimo uglavnom kada sretnemo nekog važnog, kada primimo kompliment ili iskusimo jaku emociju ili društvenu situaciju.

Rumenilo funkcioniše ovako: Vene na licu se šire podstičući nalet krvi u obraze i stvarajući rozikastu teksturu tena. Međutim, naučnici su još uvek zbunjeni zbog čega se to dešava i kakvu funkciju ima.

Ljubimo se

Kada malo bolje razmislite, čudno je da ljudi misle da je razmenjivanje pljuvačke romantično. Kako god mi gledali na poljubac – on je biološki instinkt.

Ljubljenje omogućava ljudima da se mirišu i okuse kako bi pronašli odgovarajuće partnere. Ljudski dah i pljuvačka sadrže hemijske signale koji govore da li smo zdravi ili bolesni, a kod žena, da li ovuliraju – sve su to bitni odgovori kad tražimo potencijalnog partnera.

Još nešto, koža oko nosa i usta prekrivena je masnoćom koja sadrži feromone – hemikalije koje nam pružaju informacije o biologiji neke osobe. Kada se ljudi poljube “pokupe” feromone druge osobe i nakon toga su ili više ili manje zainteresovani za nju.

Poljubac, takođe, zbližava parove. Ova teorija je potkrepljena činjenicom da se oksitocin – hormon koji podstiče osećanja društvenosti, ljubavi i poverenja – luči tokom poljupca.

Prdimo :))

Odgovor možda malo smrdi ali sve što jedemo i pijemo podstiče naš organizam da pušta gasove. Posebno smo skloni takozvanim mirisnim nadimanjima, do kojih dolazi usled komešanja bakterija unutar donjeg dela intestinalnog trakta. Usled procesa pretvaranje obroka u korisne namirnice, ti hranljivi mikrobi proizvode hidrogenski sulfidni gas koji miriše isto kao pokvarena jaja.

Smejemo se

Kada vas neka šala zasmeje dolazi do čudnog osećanja: odjednom imate potrebu da se na sav glas kikoćete, iznova i iznova. Smejanje je čudno, a zašto to radimo?

Psiholozi misle da to ponašanje šalje pozitivan signal ostalima, otklanja stres i doprinosi grupnoj koheziji. Istu svrhu ima smejanje kod šimpanzi i orangutana.

Trepćemo

Nije toliko čudno što trepćemo: ta kratka aktivnost uklanja prašinu i vlaži oko. Ono što je, ipak čudno je što ne primećujemo da se svet “zacrni” na svake 2 do 10 sekundi.

Naučnici su otkrili da mozak ima moć da ignoriše to trenutno crnilo. Sam čin treptanja potiskuje aktivnosti u nekoliko oblasti mozga koje su odgovorne za otkrivanje promena u okolini, tako da svet oko sebe, doživljavate uvek isto.