Šta nakon Ratka ?

Faruk Boric BH DANI

Šta nakon Ratka ?

Vijest je prostrujala cijelom planetom, mada se
najviše tiče nas u regionu, ponajprije javnosti
u Bosni i Hercegovini i u Srbiji. Rat ko Mladić
ipak će imati priliku da se pred sudijama
Haškog tribunala očituje o krivici za planiranje i izvršenje
zločina genocida.

“Gospodo, to što vi tražite, to je genocid”, rekao je paljanskom
rukovodstvu Mladić. Rezultati su poznati.

Čini se da, baš kao i u slučaju hapšenja Radovana
Karadžića, odabran je tajming. Izvještaj Glavnog haškog
tužitelja Sergea Brammertza trebao je biti objavljen naredne
sedmice u Vijeću sigurnosti Ujedinjenih nacija. Pritisak da
se Srbiji ne popusti dok god skriva Mladića, bio
je ogroman i ispravan. Ne razumljivo bi bilo da je za Evropsku
uniju prihvatljiva država koja a) ne može da uhapsi
Rat ka Mladićailib) ne želi da uhapsi Ratka Mladića.
Tektonski poremećaji, već se da zaključiti po prvim
reakcijama, mogu očekivati region. U Srbiji, Boris Tadić
je konačno pokleknuo pod pritiscima, ali druge nije imao.
Tomislav Nikolić toliko je ojačao da bi dalje igranje na nacionalnu
kartu značilo igranje unaprijed izgubljene igre.
Nije slučajno ni što je Ivica Dačić, lider “reformiranih” socijalista
Slobodana Miloše vića, nekoliko dana ranije izjavio
kako Srbija može da očuva Kosovo “samo u pesmama”.
Posljednji adut u Tadićevim rukama jeste evropski
put, a bez Mladića u Haagu to bi bilo tapka nje u mjestu.
On se, naravno, ne može javno radovati, ma šta intimno
mislio o Mladićevom hapšenju. Sigurno je da ima razloga
i za strepnju. Kao što reče za ovaj specijal Dana Srđa
Popović, pionir disidentstva u miloševićevskoj Srbiji, potez
je riskantan. Ali sve drugo bi bilo iščekivanje dana kada
će Šešelje vom otpadniku predati ključeve vlasti.
Što se tiče Bosne i Hercego vine, pola države slavi,
pola je u blagom šoku. To govori kako kult Ratka Mladić
a još uvijek živi od Roma nije do Trebi nja, i od Han-
Pijeska do Prijedora. Možda je najjači u istočnom dijelu
RS-a, ali netreba imati nikakve sumnje da će Mi lo –
rad Dodik i Mladićevo hapšenje pokušati predsta viti kao
pobjedu Srbije u kojoj je i lično učestvo vao. Ne treba isključ
iti ni da će ape li ra ti na Ha ško tužitelj stvo da se Rat –
ko Mladić može braniti sa slobode i dati za to garancije
Vlade Republike Srpske.

Političke implikacije mogu biti velike. Ne treba imati
iluzija da će doći do samoukidanja Republike Srpske,
ali su dva kreatora ovog entiteta, civilni i vojni lider, sada
konačno zajedno u Haagu. Koliko god bilo dosadno,
koliko god neko mislio da je kontraproduktivno pričati
o ra tnim zločini ma vi še od de ce ni je i pol po okončanju
konflikta, to je naš politički i ljudski usud. Bosna i Hercegovina
je zemlja obremenjena ratnim zločinima, i to
se neće promijeniti ukoliko se o zločinima ne bude pričalo
ili pisalo, pogotovo ne što postoje političari koji su spremni
da zarad ličnih benefita bagateliziraju zločine, relativiziraju
žrtve ili čak glorificiraju katile, bilo one koji su
držali nož, bilo one koji su izdavali naredbe.
Ono na čemu treba istraja vati jeste da se suđenja i
Karadžiću i Mladiću prenose na svim javnim servisima.
Naročito je bitno da ja vnost u Republici Srpskoj bude bombardovana
svim detaljima Mladićevog krvolovstva. Proces
pomirenja ne može ni otpočeti, a kamoli se pozitivno
okončati dok god dobar dio javnos ti u Republici Srpskoj
misli da je Mladić, zapravo, heroj, a ne najgori nesoj
srpskog naroda.

Ra zloga za zado voljstvo, ponavljamo, ima. No, treba
ape li ra ti na Ha ški tri bu nal da se ni pod ra zno ne
dozvoli ponavljanje slučaja Milošević, koji je bjekstvom u
smrt izbjegao i pravdu. Žrtve s pravom očekuju da se
zera pravde konačno ostvari. Presude Mladiću i Karadžiću
bit će krunski dokaz prirode sukoba na teritoriju BiH.

Šta će Mladić ispričati i koliko je on spreman da ispriča
Haagu, u ovom trenutku niko ne zna. Narednih dana
će sigurno isplivati brojni detalji o tome ko je i na koji
način sudjelovao u njegovom skrivanju. Nema nikakve
sumnje da prste u tom hajdukovanju imaju brojni pripadnici
vlasti, naročito ljudi iz Državne bezbednosti. Tadić
će pokušati umanjiti odgovornost države, ali je u potpunosti
ne može negirati. I on će definitivno pokušati ubrati
koji poen fokusirajući se na odgovornost nekog od svojih
političkih neprijatelja, recimo Vojislava Koštunice.

Osim toga, treba vidjeti šta je s jatacima Ratka Mladića
s ove strane Drine. Mediji su u nebrojeno na vrata
donosili priču o načinima finansiranja skrivanja Ratka
Mladića. Hoće li Mladić o tome propje vati nakon što je
sigurno shvatio da ga je domo vina izdala?
Ne treba požurivati sa zaključcima koji se tiču političkih
implikacija hapšenja Mladića, ali treba imati na
umu da, šta god bude general govorio u Haagu, postoji
sijaset dokaza protiv njega. Ono na šta se treba fokusirati
definitivno je brzina procesa. Brammer tz ne smije
ponoviti grešku Carle del Ponte.

Na koncu, ostaje i otvoreno pitanje Bošnjaka i njihove
percepcije rata, ratnih zločina i svega ostalog. S hapšenjem
Mladića počinje zatvaranje poglavlja jačanja bošnjačkog
nacionalizma koji su pojedinci potpirivali činjenicom da je
general slobodan kao ptica na grani.
Otvara se mogućnost relaksacije odnosa u regionu jer nema
više strašila kojim će se mahati pred očima nedoklanog
naroda.

Preneseno iz Specijal Mladić (http://www.oslobodjenje.ba/images/Prilog/SpecijalMladic.pdf)